Pod istim nebom

 Želim vam reći toliko toga, za toliko stvari se zahvaliti, izviniti, toliko puta vam reći da ste dali ono najbolje za mene. Nekad vam se sav taj trud činio uzalud, znam.  Ali vam moram reći da niste nigde pogrešili.

Jednog dana će biti bolje, a do tada želim vam reći kakvog ste čoveka napravili od mene. Da, napravili ste čoveka, znate … Nikada ništa nije bilo kod nas na prodaju ni kuća, ni imanje.  KUĆA, to je ono gde se unosi, a ne iznosi.

 

U svetu gde se sve prodaje, gde će ljudi za novac poniziti sebe, za svoje ‘’neuspehe’’ mogu reći kriva sam samo zato što nisam na prodaju. Klonim se loših I licemernih ljudi, izbegavam sve one što iza osmeha kriju nemoralne I nečasne misli, odbacujem sve one kojima se život vrti oko novca. Ne znam I neću da se ulizujem ljudima ma koliko moćni bili, dokle god znam šta su radili da bi došli do’’ uspeha’’ za mene će veliki ostati samo oni koji sreću traže u dobrim ljudima, vinu I prijateljima. Napravili ste od mene srećnu I veselu osobu koja se raduje svakom novom danu, stvorili ste me takvu da volim sve oko sebe. Vi ste se trudili za to, a današnji svet bi to da menja.

 

Uspeli ste. Jer nikada neću biti ničija marioneta, što neću podmetati noge drugima I gaziti preko mrtvih. Skloniću se onim rovačima što ne prezaju I ništa im nije sveto, neću ih zaustaviti jer znam da neće tako doveka. I još nešto , izgleda da nikada neću prestati  duboko u sebi da patim kad shvatim da empatija u nekom ljudskom biću ne postoji, nikada neću naučiti da odgovorim na uvrede I poniženja, nikada neću naučiti da im se suprotstavim kada me šamaraju svojim nemoralnim ponašanjem I neljudskim izjavama, bahati, manipulativni i svi oni koji misle da su svemogući.

Sve ono što je odvojivo, može da se izgubi I bude oteto ustvari nam nikad nije ni pripadalo. Sve ono što zadovoljava najniža ljudska čula, sve ono što hrani pohlepu, mene ne čini zadovoljnom.